О ПРИРОДНИМ ВРЕДНОСТИМА ПОДРУЧЈА СРЕДЊЕГ ПОДУНАВЉА
Река Дунав са приобалном зоном, својим мртвајама и депресијама некадашњег плавног подручја природни je еколошки коридор од међународног значаја и чини саставни део Паневропске еколошке мреже (Pan-European Ecological Network - PEEN), а која се ради на основу Пан-европске стратегије биолошког и предеоног диверзитета (Pan-European Biological and Landscape Diversity Strategy - PEBLDS).
Водена средина Дунава такође је станиште бројних врста биљака, фауне риба, водоземаца, гмизаваца и птица које су стављене под заштиту као заштићене и строго заштићене врсте.
Према Закону о рибарству и Решењу о проглашавању природних рибљих плодишта на рибарским подручјима („Службени Гласник РС“ бр. 76/94 и 79/02) на рибарском подручју „Дунав III“, део десне обале водотока реке Дунав од 1159 до 1149 km, звани „Великоселски рит“, проглашено као природно рибље плодиште. Ово подручје је од значаја за размножавање, раст и исхрану риба.
Међу бројним међународним конвенцијама, директивама и другим документима значајним за заштиту вода и водених станишта као ресурса, станишта врста и њихових заједница, а које наша земља примењује, издвајају се:
• Конвенција о биолошкој разноврсности (Рио де Жанеиро,1992);
• Конвенција о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта (Берн,1979);
• Конвенција о заштити и коришћењу прекограничних водотока и међународних језера (Хелсинки,1992);
• Конвенција о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав (Софија,1994);
• Конвенција о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица (Рамсар,1971);
• Директива о заштити природних станишта и дивљих биљних и животињских врста (Council Directive - 92/43/EEC);
• Директива о заштити дивљих врста птица (Council Directive - 79/409/EEC)
Ошљански поток извире близу сметлишта (тзв. депоније) у Винчи, протиче кроз велику површину обрадивог земљишта и улива се у Винчанску бару при чему представња велику санитарну и еколошку опасност, о чему сведочи следећи документ:
„Према Закону о рибарству и Решењу о проглашавању природних рибљих плодишта на рибарским подручјима („Службени Гласник РС“ бр. 76/94 и 79/02) на рибарском подручју „Дунав III“, део десне обале водотока реке Дунав од 1159 до 1149 km, звани „Великоселски рит“, проглашено као природно рибље плодиште. Ово подручје је од значаја за размножавање, раст и исхрану риба...
Од посебног значаја за заштиту су орао белорепан и црна рода који гнезде на оближњим адама и патка црнка, врста са светске црвене листе, која се гнезди на Винчанској бари у оквиру саме локације индустријске зоне. Винчанска бара представља очуван барски екосистем који има велики значај за очување фауне птица. Током миграције се на овим локалитетима окупља велики број селица, међу којима се издвајају беле роде и разне врсте чапљи.
У оквиру овог простора гнезде се и властелице (Himantopus himantopus) за које је то једино познато место гнежђења у централној Србији. Ова врста се гнезди уз Ошљански поток који је изузетно загађен јер се слива из оближње градске депоније тако да је излишно инсистирати на његовој заштити.
Немања Миленковић
Река Дунав са приобалном зоном, својим мртвајама и депресијама некадашњег плавног подручја природни je еколошки коридор од међународног значаја и чини саставни део Паневропске еколошке мреже (Pan-European Ecological Network - PEEN), а која се ради на основу Пан-европске стратегије биолошког и предеоног диверзитета (Pan-European Biological and Landscape Diversity Strategy - PEBLDS).
Водена средина Дунава такође је станиште бројних врста биљака, фауне риба, водоземаца, гмизаваца и птица које су стављене под заштиту као заштићене и строго заштићене врсте.
Према Закону о рибарству и Решењу о проглашавању природних рибљих плодишта на рибарским подручјима („Службени Гласник РС“ бр. 76/94 и 79/02) на рибарском подручју „Дунав III“, део десне обале водотока реке Дунав од 1159 до 1149 km, звани „Великоселски рит“, проглашено као природно рибље плодиште. Ово подручје је од значаја за размножавање, раст и исхрану риба.
Међу бројним међународним конвенцијама, директивама и другим документима значајним за заштиту вода и водених станишта као ресурса, станишта врста и њихових заједница, а које наша земља примењује, издвајају се:
• Конвенција о биолошкој разноврсности (Рио де Жанеиро,1992);
• Конвенција о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта (Берн,1979);
• Конвенција о заштити и коришћењу прекограничних водотока и међународних језера (Хелсинки,1992);
• Конвенција о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав (Софија,1994);
• Конвенција о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица (Рамсар,1971);
• Директива о заштити природних станишта и дивљих биљних и животињских врста (Council Directive - 92/43/EEC);
• Директива о заштити дивљих врста птица (Council Directive - 79/409/EEC)
„Према Закону о рибарству и Решењу о проглашавању природних рибљих плодишта на рибарским подручјима („Службени Гласник РС“ бр. 76/94 и 79/02) на рибарском подручју „Дунав III“, део десне обале водотока реке Дунав од 1159 до 1149 km, звани „Великоселски рит“, проглашено као природно рибље плодиште. Ово подручје је од значаја за размножавање, раст и исхрану риба...
Од посебног значаја за заштиту су орао белорепан и црна рода који гнезде на оближњим адама и патка црнка, врста са светске црвене листе, која се гнезди на Винчанској бари у оквиру саме локације индустријске зоне. Винчанска бара представља очуван барски екосистем који има велики значај за очување фауне птица. Током миграције се на овим локалитетима окупља велики број селица, међу којима се издвајају беле роде и разне врсте чапљи.
У оквиру овог простора гнезде се и властелице (Himantopus himantopus) за које је то једино познато место гнежђења у централној Србији. Ова врста се гнезди уз Ошљански поток који је изузетно загађен јер се слива из оближње градске депоније тако да је излишно инсистирати на његовој заштити.
Немања Миленковић
Нема коментара:
Постави коментар