KOLIKO JE SIROMAŠNIH U SRBIJI?

Siromaštvo u Srbiji se dramatično povećalo tokom devedesetih godina 20. veka. Srednja klasa je nestala, broj siromašnih je povećan za dva i po puta i sve veći broj ljudi živi neznatno iznad linije siromaštva. Istovremeno, sve veći broj ljudi postaje siromašan kao posledica socijalne isključenosti, nedostatka pristupa javnim (komunalnim) uslugama i tržištima, nedostatka jednakih mogućnosti za sve, itd.

Siromaštvo se povećalo uglavnom zbog oštrog pada BDP tokom protekle decenije. Krajem 2000. ukupni BDP iznosio je 45%, a BDP po glavi stanovnika manje od 40% u odnosu na 1989. godinu, što je najveći pad BDP u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Ovakva situacija je imala negativne posledice na sve aspekte života u Srbiji.

Prvi put u 2002. godini Srbija je dobila podatke o siromaštvu po međunarodno priznatoj metodologiji. Proces prikupljanja statističkih podataka koji se odnose na siromaštvo započeo je  sprovođenjem dve godišnje Ankete o životnom standardu (AŽS) sprovedene tokom 2002. i 2003. godine, a na zahtev Vlade Republike Srbije i uz stručnu pomoć Svetske banke. Na osnovu ovih podataka napravljena je Strategija za smanjenje siromaštva. Anketa o životnom standardu uz podršku Svetske banke realizovana je poslednji put 2007. godine  i neće se više realizovati u Srbiji.

Strateškom odlukom donetom 2004. godine da se statistika siromaštva u Srbiji zasnuje na podacima dobijenim iz Ankete o potrošnji domaćinstava (APD),  nastojalo se da se obezbedi puno nacionalno vlasništvo i kontinuitet u praćenju podataka u vezi sa siromaštvom. Apsolutna i relativna linija siromaštva izačunavaju se na osnovu agregata potrošnje iz Ankete o potrošnje domaćinstava (APD), koju redovno sprovodi Republički zavod za statistiku na osnovu preporuke Eurostata i Međunarodne organizacije rada (ILO).

Tokom 2004. i 2005. godine pravi se prelaz sa merenja siromaštva Anketom o životnom standardu (AŽS) na merenje siromaštva Anketom o potrošnji domaćinstva (APD). Podaci iz Ankete o potrošnji domaćinstva za 2004. i 2005. godinu su metodološki nedovoljno dobro zasnovani, te se podaci za ove dve godine ne objavljuju.

Kako bi bilo moguće pratiti trendove od 2006. godine, Republički zavod za statistiku je prihvatio preporuku Svetske banke da se za utvrđivanje apsolutne linije siromaštva koristi primena metoda: indeks potrošačkih cena – CPI. Apsolutna linija siromaštva dobija se izračunavanjem nutricionističke korpe u 2006. godini, koja se uvećava za odgovarajući iznos inflacije (indeks potrošačkih cena) za svaku godinu.

Važno je naglasiti da između Ankete o životnom standardu i Ankete o potrošnji domaćinstva postoje značajne metodološke razlike i nije moguće poređenje rezultata koji su dobijeni na osnovu ova dva istraživanja. Iako poređenje rezultata nije moguće, podaci o broju siromašnih na osnovu oba izvora gotovo su identični za 2007. godinu.

KO SU SIROMAŠNI U SRBIJI? (PROFILI SIROMAŠTVA)

U Republici Srbiji siromaštvu je izloženije stanovništvo koje živi na vangradskom području, zatim višečlana domaćinstva (posebno ona koja u svom sastavu imaju više dece, nezaposlenih i neaktivnih članova), domaćinstva čiji je nosilac nižeg obrazovnog nivo.

Procenat siromašnih prema tipu naselja

Procenat siromašnih koji se nalaze ispod linije apsolutnog siromaštva beleži rast i u gradskim i u vangradskim područjima, ali porast broja građana koji žive ispod apsolutne linije siromaštva prisutniji je u vangradskom području.  U gradskim područjima broj siromašnih u 2010. godini porastao je za 0,8 procentnih poena u odnosu na 2009. godinu, a u vangradskim područjima broj siromašnih porastao je za 4 procentna poena.

Tabela 1: Procenat siromašnih prema tipu naselja – Apsolutna linija siromaštva

	2006.	2007.	2008.	2009.	2010.
Gradsko područje	5,3	6,0	5,0	4,9	5,7
Vangradsko područje	13,3	11,2	7,5	9,6	13,6
Ukupno	8,8	8,3	6,1	6,9	9,2

Izvor: Republički zavod za statistiku

Procenat siromašnih po regionima

Najveći broj siromašnog stanovništva je u regionu Centralne Srbije – 12% gde beležimo i najveći porast broja siromašnih u odnosu na 2009. godinu (9,3%). Najmanji broj siromašnih je na nivou Beograda – 5,3%, dok je broja siromašnih na teritoriji Vojvodine 6,8% u 2010. godini. Na nivou sva tri regiona beležimo porast broja siromašnih: na nivou centralne Srbije za 2,7 procentna poena, na teritoriji Vojvodine, za 1,9 procentni poen i na nivou teritorije Grada Beograda zabeležen je porast od 1,5 procentna poena.

Tabela 2: Procenat siromašnih po regionima

	2006.	2007.	2008.	2009.	2010.
Grad Beograd	4,3	2,4	2,9	3,8	5,3
Vojvodina	8,6	11,9	6,8	4,9	6,8
Centralna Srbija	10,7	9,0	7,0	9,3	12,0
Ukupno	8,8	8,3	6,1	6,9	9,2

Izvor: Republički zavod za statistiku

Procenat siromašnih prema tipu domaćinstva

Najugroženija su domaćinstva sa pet i šest i više članova/ica budući da je njihov indeks siromaštva iznad proseka populacije i bio je najviši u poređenju sa ostalim demografskim grupama. Neznatan pad broja siromašnih nalazimo samo kod jednočlanih domaćinstava u periodu 2008. – 2010. godina.

Tabela 3: Procenat siromašnih prema tipu domaćinstva

	2006.	2007.	2008.	2009.	2010.
Jednočlana	8,6	8,8	6,6	5,7	5,6
Dvočlana	8,7	9,2	5,5	5,6	5,9
Tročlana	5,2	4,9	5,1	5,0	7,0
Četvoročlana	5,7	5,3	4,7	4,7	7,1
Petočlana	8,3	8,1	5,2	5,7	11,7
Šestočlana i više	17,3	14,4	10,0	14,2	16,4
Ukupno	8,8	8,3	6,1	6,9	9,2

Izvor: Republički zavod za statistiku

Procenat siromašnih prema godinama starosti

Podaci pokazuju da su naujugroženija deca do 13 godina starosti – 13,7%, kao i odrasli od 19 do 24 godine – 11,5%. U odnosu na 2009. godinu, porast siromaštva beležimo kod svih uzrasnih kategorija, a najveći rast siromaštva upravo kod dece do 13 godina (3,9 procentne jedinice) i kod odraslih od 19 do 24 godine (4 procentne jedinice). Najmanji porast siromaštva beležimo u kategoriji stara lica preko 65 godina starosti.

Tabela 4: Procenat siromašnih prema godinama starosti

	2006.	2007.	2008.	2009.	2010.
Deca do 13	11,6	11,2	7,3	9,8	13,7
Deca od 14 do 18	11,7	8,8	6,9	8,4	9,1
Odrasli od 19 do 24	7,2	6,6	5,9	7,5	11,5
Odrasli od 25 do 45	8,4	7,4	5,0	6,4	8,9
Odrasli od 46 do 64	7,0	6,6	5,4	5,3	8,0
Stari 65 i više godina	10,0	10,3	7,5	7,5	7,9
Ukupno	8,8	8,3	6,1	6,9	9,2

Izvor: Republički zavod za statistiku

Povećanje siromaštva beležimo i kod dece i kod odraslih od 2008. godine, ali zabrinjava podatak da broj siromašne dece u Srbiji značajnije raste. U ovom periodu siromaštvo dece poraslo je za 5,1 procentnu jedinicu (sa 7,1% u 2008 godini na 12,2% u 2010. godini). Siromaštvo odraslih u istom periodu poraslo je za 2,7 procentne jedinice (sa 5,8% na 8,5%).

Tabela 5: Procenat siromašne dece i odraslih

	2006.	2007.	2008.	2009.	2010.
Deca	11,6	10,5	7,1	9,3	12,2
Odrasli	8,2	7,8	5,8	6,4	8,5
Ukupno	8,8	8,3	6,1	6,9	9,2

Izvor: Republički zavod za statistiku

Procenat siromašnih prema obrazovanju nosioca domaćinstva

Najveći broj siromašnih u 2010. godini beleži se u kategoriji lica sa nezavršenom osnovnom školom. Evidentno je da stepen obrazovanja visoko korelira sa siromaštvom i u kategorijama stanovništva sa završenom višom i visokom školom beleži se najniži procenat siromašnih.

Tabela 6: Procenat siromašnih prema obrazovanju nosioca domaćinstva

	2006.	2007.	2008.	2009.	2010.
Nezavršena osnovna škola	21,0	18,8	9,0	14,8	14,2
Osnovna škola	13,7	13,2	10,5	9,2	12,7
Srednja škola	5,5	5,4	4,8	3,0	4,8
Viša škola	0,6	0,1	2,7	1,8	2,4
Visoka škola	1,8	0,4	1,9	0,6	0,8
Ukupno	8,8	8,3	6,1	6,9	9,2

Izvor: Republički zavod za statistiku

Винча "Место злочина"

О ПРИРОДНИМ ВРЕДНОСТИМА ПОДРУЧЈА СРЕДЊЕГ ПОДУНАВЉА

Река Дунав са приобалном зоном, својим мртвајама и депресијама некадашњег плавног подручја природни je еколошки коридор од међународног значаја и чини саставни део Паневропске еколошке мреже (Pan-European Ecological Network - PEEN), а која се ради на основу Пан-европске стратегије биолошког и предеоног диверзитета (Pan-European Biological and Landscape Diversity Strategy - PEBLDS).

Водена средина Дунава такође је станиште бројних врста биљака, фауне риба, водоземаца, гмизаваца и птица које су стављене под заштиту као заштићене и строго заштићене врсте.

Према Закону о рибарству и Решењу о проглашавању природних рибљих плодишта на рибарским подручјима („Службени Гласник РС“ бр. 76/94 и 79/02) на рибарском подручју „Дунав III“, део десне обале водотока реке Дунав од 1159 до 1149 km, звани „Великоселски рит“, проглашено као природно рибље плодиште. Ово подручје је од значаја за размножавање, раст и исхрану риба.

Међу бројним међународним конвенцијама, директивама и другим документима значајним за заштиту вода и водених станишта као ресурса, станишта врста и њихових заједница, а које наша земља примењује, издвајају се:
• Конвенција о биолошкој разноврсности (Рио де Жанеиро,1992);
• Конвенција о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта (Берн,1979);
• Конвенција о заштити и коришћењу прекограничних водотока и међународних језера (Хелсинки,1992);
• Конвенција о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав (Софија,1994);
• Конвенција о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица (Рамсар,1971);
• Директива о заштити природних станишта и дивљих биљних и животињских врста (Council Directive - 92/43/EEC);
• Директива о заштити дивљих врста птица (Council Directive - 79/409/EEC)

Ошљански поток извире близу сметлишта (тзв. депоније) у Винчи, протиче кроз велику површину обрадивог земљишта и улива се у Винчанску бару при чему представња велику санитарну и еколошку опасност, о чему сведочи следећи документ: 


„Према Закону о рибарству и Решењу о проглашавању природних рибљих плодишта на рибарским подручјима („Службени Гласник РС“ бр. 76/94 и 79/02) на рибарском подручју „Дунав III“, део десне обале водотока реке Дунав од 1159 до 1149 km, звани „Великоселски рит“, проглашено као природно рибље плодиште. Ово подручје је од значаја за размножавање, раст и исхрану риба...

Од посебног значаја за заштиту су орао белорепан и црна рода који гнезде на оближњим адама и патка црнка, врста са светске црвене листе, која се гнезди на Винчанској бари у оквиру саме локације индустријске зоне. Винчанска бара представља очуван барски екосистем који има велики значај за очување фауне птица. Током миграције се на овим локалитетима окупља велики број селица, међу којима се издвајају беле роде и разне врсте чапљи.

У оквиру овог простора гнезде се и властелице (Himantopus himantopus) за које је то једино познато место гнежђења у централној Србији. Ова врста се гнезди уз Ошљански поток који је изузетно загађен јер се слива из оближње градске депоније тако да је излишно инсистирати на његовој заштити. 

                                       



Немања Миленковић

Пролетери свих земаља уједините се!

Нека владајуће класе дрхте пред комунистичком револуцијом! У њој пролетери немају шта да изгубе сем својих окова. А добиће читав свијет!

Paradoksi

SRBIJA- ZEMLJA ČUDA

  Neko je u jednom čikaškom listu objavio: Srbija je zemlja koja se graniči sama sa sobom. Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju. Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u odbojci. Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme. Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati.


  Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo. Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi. Gde je svetska kriza dobila državljanstvo. Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne. Gde se ratovi nikad ne završavaju. Gde se istorija ponavlja svaki dan.


  Dodao bih: Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili. Gde je strana valuta uzeta za domaću. Gde ljudi slave slavu, a psuju boga. Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima.
Gde nepismeni pišu istoriju. Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje. Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.
Gde se živi od budućnosti jer na sadašnjost nemamo pravo. Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro. Gde sudski postupci traju duže od života. Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta.
Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale. Gde smatraju da će zemlja duže napredovati ako što više nazaduje.
Pa ti preživi ako si normalan. Sreća za državu da je takvih sve manje. Normalni svakako nikom nisu potrebni. A i sam život je najveći paradoks; živiš samo da bi umro, reći će nam oni koji misle da je vreme beskonačno, a oni na vlasti besmrtni.

Izvor: Blic            19.01.2012.

Rak je pojeo, a lekari joj rekli da umišlja!

Sramota! Radojki Đelić doktori rekli da je zdrava, ona bolovala od kancera

„Moja majka je umrla zbog nestručnosti i nemarnosti lekara koji su je, nazivajući je hipohondrom, otpustili iz bolnice, da bi samo tri meseca kasnije ona izdahnula u neizdrživim mukama od raka pankreasa“, priča za „Alo!“ Petar Đelić (40) iz Beograda, čija bi majka Radojka (60) možda i danas bila živa da su nadležni zdrastveni radnici odradili svoj posao i izašli u susret ženi koja je tražila pomoć.

- Zbog konstantnog povraćanja i velikih bolova u stomaku moja majka je 5. septembra 2011. godine otišla u KBC „Zvezdara“. Površno je pregledavši, dali su joj lekove i rekli da dođe na kontrolu za šest meseci. Međutim, kako je sledećeg dana imala još jače bolove, otišla je ponovo. Medicinsko osoblje je kolutalo očima što je ponovo došla. Rekli su joj da pije istu terapiju i pustili je kući - započinje priču Petar Đelić i dodaje da je Radojka i nekoliko dana kasnije, zbog bolova, hitno otišla u Urgentni centar, gde su joj dali uput za Gradsku bolnicu. Ona se 12. septembra ponovo uputila ka „Zvezdari“, gde joj je rečeno da se za četiri dana javi za prijem u bolnicu. Petar, koji inače radi kao ugostitelj u Frankfurtu, vratio se hitno u Beograd.
- Pošto sam video majku, razgovarao sam s njenim lekarom dr Vladimirom Gligorijevićem, koji je doslovce rekao: „Nemojte da se sekirate, vaša majka je dobro, nema nikakvih akutnih problema. Malo je smršala zbog srčanog oboljenja i što se puno nervira. Ima i nekih sitnih problema s varenjem, ali, to je to. Njoj ništa ne fali, ona je bolest samo umislila“ - objašnjava Đelić. On ističe da je poverovao da je sa majkom sve u redu, jer su mu to rekla stručna lica i vratio se potom u Nemačku.
- Mama mi je posle pričala da je, pošto sam otišao, imala toliko neizdržive bolove da više nije mogla ni da leži ni da sedi. Kada je prilikom velike vizite načelnica klinike Njegica Jojić videla mamu tako bledu i mršavu, preporučila je lekarima da joj hitno urade skener. Uprkos tome, već sledećeg dana, 27. septembra, ona je puštena iz bolnice - kao zdrava! I to bez otpusne liste! Naknadno sam uspeo da nabavim taj papir. Šokirao sam se kada sam video da u njemu piše da je konsultovan psihijatar i da su joj preporučeni lekovi za smirenje - „bromazepan“ i „paracetamol“ - ogorčeno priča Đelić, čija majka je i tada imala strašne bolove zbog čega ju je odveo sa sobom u Frankfurt.

- Nju je valjda posle svega bilo i sramota da ponovo ide u KBC „Zvezdara“. U državnoj klinici u Nemačkoj, gde inače radi lekar sa naših prostora, odmah je ustanovljeno da joj je jedan bubreg otkazao. Ugradili su joj stent u bubreg, ali smo tada saznali i ono najgore. Rečeno nam je da mama ima izraslinu na pankreasu i fleke na bubregu. Dakle, galopirajući rak i metastaze. I to smo sve saznali istog dana - teškim glasom priča naš sagovornik. Radojka je u najstaršnijim mukama umrla 2. decembra u bolnici u Frankfurtu.
- Nepodnošljiva mi je pomisao da bi ona možda sada još uvek bila živa da su lekari u Srbiji radili svoj posao i otkrili rak na vreme - zaključuje Petar.

KBC: Urađena sva potrebna ispitivanja

U KBC „Zvezdara“ za „Alo!“ tvrde da je Radojka Đelić prošla „sva potrebna ispitivanja“.
- U našoj ustanovi sprovedena je kompletna dijagnostika koju je nalagala klinička slika, dakle laboratorijska, radiološka, ehostenografska i endoskopska dijagnostika, uz konsultaciju ginekologa i psihijatra, i nije dokazana organska bolest gastrointestinalnog i pored toga što su svi nalazi upućivali na neorgansku, to jest funkcionalnu bolest, što su pokazivala i prethodna ispitivanja u Nemačkoj. Preporučeno je da se pacijentkinja uputi na CT preglede abdomena i zakazana joj je kontrola za mesec dana po otpustu, uz PH analize i biopsiju želudačne sluznice, kao i terapija shodno otpusnoj dijagnozi - izjavila je Aleksandra Jeličić, portparol KBC-a.

Od raka leči fizijatar?

U otpusnoj listi od 27. septembra, u koju je „Alo!“ imao uvid, između ostalog stoji: „Kako nije utvrđen organski supstrat gotovo stalnih bolova u trbuhu, koje kupiraju NSAIL, ali i placebo, konsultovan je psihijatar koji savetuje dalje ambulantne kontrole, uz savetodavnu terapiju. Predlažemo, nastaviti s ispitivanjima kod reumatologa i fizijatra. Kontrola za mesec dana, po pristizanju PH analiza, eventualno planiranje CT-abdomena (sada to nije urađeno iz tehničkih razloga - kvar aparata).“ Otpusnu listu je potpisao doktor Vladimir Gligorijević u svoje ime i u ime načelnice bolnice.

Ružica Kantar

Izvor: ALO                     20.01.2012.

PUSTI GA NEK CRKNE!

Jedan manje. Ionako nas ima previše, pričale dve gospođe dok je naš novinar ležao na Bulevaru kralja Aleksandra. Prolaznici ga uglavnom preskakali

BEOGRAD - Baš nas briga što je umro!

 „Sigurno je drogiran. Brate, slikaj ga, pa da ga obesimo na Fejsbuk.“ Ovo su samo neki od komentara prolaznika koji su zatekli našeg reportera kako leži na betonu nekoliko najprometnijih lokacija u Beogradu. Nije bio pijan ni drogiran. Samo je želeo da utvrdi koliko ljudi je spremno da pomogne čoveku u nevolji. Posle četiri sata provedena na Trgu Nikole Pašića, Bulevaru kralja Aleksandra i platou kod Poštanske štedionice, rezultat je - nula! U prevodu, ako vam, ne daj bože, pozli na ulici ili izgubite svest, tu ćete i skončati.

- Sigurno se drogira - kaže jedna gospođa dok drugoj pokazuje prstom na našeg reportera.
- Ma ko da je bitno. Jedan manje. Ionako nas ima previše - odgovara njena prijateljica dok jede čips i udaljava se s „lica mesta“.

Ruku na srce, bilo je i onih (u mnogo manjem broju) koji su želeli da pomognu.
- E, brate, daj da pozovemo Hitnu pomoć. Ma zabole me, sto posto je neki narkoman.
- Slikaj ga, pa da ga stavimo na Fejsbuk - govori mladić drugu.

Ovo su bili samo neki od mnogih komentara koje su građani uputili novinaru.
Na platou ispred Poštanske štedionice takođe niko nije prišao da pomogne, ali je nekoliko ljudi sa osmehom slikalo našeg novinara.

- Fotografisao sam ga jer sam video da to radi još jedan dečko. Pre toga sam hteo da mu pomognem, ali sam primetio da se mrda. Mislio sam da se napio i da je zadremao - rekao je našoj ekipi Aleksandar Živanović (37), inženjer iz Beograda, kada smo ga pitali zbog čega ga slika.

Strahinja Živković

Jedino je penzionerka Dmitra pomogla

I kada je nakon višečasovnog ležanja novinar izgubio nadu da će mu iko pomoći, desilo se „čudo“, koje je delimično ublažilo utisak.
- Jao, zovite Hitnu. Vidite da dečku nije dobro - viče starija žena.
- Ma dobro mu je, gospođo, nego se napio - odvraća je jedna prolaznica od namere da pomogne našem reporteru.

Međutim, ona i dalje galami, uzima mobilni telefon i zove Hitnu. U tom trenutku novinar ustaje s trotoara.
- Nema potrebe da se uzbuđujete, dobro mi je. Ja sam novinar na zadatku - govori joj je reporter dok ga ona šokirano posmatra.

- Uh, sinko, ubio te gospod što me prepade. Mislila sam da si se onesvestio. Evo, sva drhtim! Odmah sam se setila svoje dvoje dece. Ne mogu da verujem da ti niko nije prišao - rekla nam je Dmitra Kosanović (65), penzionerka iz Beograda, jedina Beograđanka koja je htela da pomogne.

Izvor: Kurir                  15.01.2012.